Moj komentar...negde, ispod poetskog kazivanja, juče...jer takav je dan...dani...
...nema tu probe, Orfej. ...sve je jednočinka, odigravanje na čitalačkom okupljanju, zbir velikih zamuckivanja, kostogrlnog u(z)daha do bolnog izdaha...bez šaptača, tamo gde režiser iz prikrajka urla bezglasno...stvarno ne znam ko je životu dao ime...sve je moglo jednako da se nazove...početak i kraj...ne, nema ovde probe...svi spremno odlazimo tamo gde aplauza nema ( čemu?! )...gde ničeg nema...ne znam zbog čega ovo pišem, jer...već si onim čarobnim pesničkim upozorenjem, sve rekao...na poseban način...uistinu si Pesnik velikih istina...jesi.
Orfej ( pseudonim pesnika ) je napisao ( citiram deo pesme ) :
"... ne slušajte ovde odjek svog glasa jer on je izašao sa onog mesta koje vi zaobilazite, krsteći se. Bolje je da ga ne slušate jer ćete, zaneti sablastima koje su u njemu, bez mesečine poći po svetu kao prosjaci..." / pesma Sablast - Orfej /
