Ana Ahmatova

Ана Андрејевна Ахматова (рус. А́нна Андре́евна Ахма́това, изворно презиме Горенко) је била знаменита руска песникиња, критичар и преводилац. Једна је од представника књижевног правца акмеизма.

Почела је да пише песме са 11 година. Прва збирка јој је изашла 1912. Песме је објављивала под псеудонимом Ахматова (татарско презиме њене баке), јер се оцу није допадала идеја да их објављује под правим презименом.

У току студија упознала се са песником Николајем Гумиљевим, за кога се удала 1910. За свадбено путовање отишли су у Париз, али је он ускоро сам отишао у Африку и наставио да живи распустним животом. На Анином путовању по северној Италији и Паризу, упознала је сликара Амедеа Модиљанија и асистирала балетској трупи Руски балет која је гостовала у Западној Европи. Са ових путовања, на њу је трајан утисак оставила италијанска архитектура.

Николаја су погубили совјетски комунисти 1921. године, а она је после имала још два брака. У Совјетском Савезу сматрана је за буржоарску песникињу, било јој је забрањено да објављује поезију, па је живела од преводилаштва и есејистике. Преживела је Опсаду Лењинграда и писала о њој. Њен каснији живот обележила је епоха стаљинизма, када јој је било забрањено да пише, а њен син и супруг су послати на робију, где је супруг и умро. После Стаљинове смрти, режим је допустио објављивање цензурисаних издања Анине поезије.

Дело Ахматове је у распону од кратких лирских песама до великих песничких дела, попут њеног главног дела Реквијем. Анине омиљене теме су пролазност времена, успомене и тешкоће живота и књижевног стваралаштва под диктатуром.